Dobri ljudi nisu naivni ili glupi

Često sam čula suprotnu izjavu. To nije istina. To što nekad izostane reakcija ne znači da loše ponašanje nije bilo prepoznato. To znači da su odlučili zadržati svoj mir. Dobri ljudi obično imaju jaku intuiciju, njihovo tijelo, točnije crijeva, odma prepoznaju nelagodu. Ono što im se u tom trenutku dešava, jest to da im se upalio alarm, najčešće ostanu zatečeni ponašanjem, jer nije u skladu s njihovim kodom ponašanja i odnošenja prema ljudima i možda ne razumiju odma motiv lošeg ponašanja. Dok to u sebi procesuiraju, prođe trenutak predviđen za reakciju. Zapamte dobro taj trenutak i situaciju i nastave mirno dalje. Kad imaju vremena, vraćaju se tomu i detaljno preispituju i analiziraju situaciju. Važu i stavljaju jednu komponentu slagalice na svoje mjesto. No, ujedno ostave prostor za nove slagalice. Daju toj ili tim osobama novu šansu, do trenutka kad ima je dosta ili do kad se loše osobe same ne povuku od njih. Ono što ih tada najviše boli, jest činjenica da nisu napravili ništa loše, a opet je netko zlouporabio njihovu dobrotu. Osobe kojima su dali šansu, a ta šansa nije bila prepoznata. Inače ne vole kad moraju postavljati granice, jer bi voljeli da su svi ljudi dobronamjerni i pošteni te da ih cijene iz tih istih vrijednosti. Svojim nereagiranjem postavili su ogledalo pred onih koji sebe trebaju pogledati. Kad to ne žele, najlakše je reči da su dobri ljudi naivni i glupi.